Ipak, najčešće nam nedostaje onih 55% informacija koji se odnose na govor tela i mimiku. Đorđe Maričić, vlasnik agencije za komunikacije i odnose sa javnošću Maverick Consulting podelio je svoju perspektivu o izazovima poslovne komunikacije u Srbiji danas.
Kakva je poslovna komunikacija u Srbiji i da li je poljuljana epidemijom?
Komunikacija je pod velikim pritiskom, posebno u poslednjih sedam meseci. Prvi put se susrećemo sa nečim gde nismo u mogućnosti direktno da razgovaramo, nedostaje nam ljudski kontakt. Privreda tu može da trpi jer nismo sigurni da li su informacije dobre, da li je komunikacija ispravna, nedostaje nam i govor tela. Sve ono šta govorimo (reči) nosi 7%, a način na koji ćemo nešto da kažemo (glas, intonacija, govor tela, mimika, pogled, glasnoća) nosi 93% informacije koju svako od nas treba da obradi. Samo govor tela i mimika nose 55%. Kako sada ne možemo da vidimo 55% onoga šta neko komunicira, može se reći da smo u velikom problemu sa nedostatkom informacije koju treba našem mozgu da obradi.
Kakva je generalno komunikacija u našoj privredi i kako komuniciraju uspešni lideri?
Na prvom mestu, komunikacija u velikim kompanijama zavisi od toga kako je postavljena odozgo. Kada postoji procedura, zna se ko šta i kome može da komunicira i svi se trude da to bude kratko, direktno, naravno, uz dozu međusobnog uvažavanja.
Ono šta se često dešava u našim kompanijama je da je jednosmerna i direktivna. Kaže se uglavnom šta treba da se uradi i do kad, a kako, da li svi imaju šta im je potrebno, da li se traži povratna informacija od zaposlenih, nažalost, to je nešto šta se ređe dešava. Naravno, to zavisi od kompanije do kompanije.
Šta smo mogli da naučimo od ove krize koja nas je zadesila?
Ova kriza je pokazala ko je imao dobru kulturu komunikacije u svojoj kompaniji. Ovde su se pokazali svi oni koji su radili ispravno. Dobri lideri i dobri menadžeri su se uvek trudili da iskreno i otvoreno razgovaraju sa svojim timom i svojim zaposlenima. Nakon što procene situaciju iz svoje perspektive, oni je podele sa svojim zaposlenima, kako bi zajedno doneli što boju odluku – šta treba iskomunicirati, kako, s kim treba iskomunicirati. Ono šta je sigurno je da je da se to kako komuniciramo unutar firme, sigurno odražava i na to kako komuniciramo van firme. Odličan primer su kompanije (bilo privatne ili javne) kod kojih se vama, kao njihovom klijentu, dopada ili ne dopada način na koji njihovi predstavnici komuniciraju ili rešavaju problema koje imate u vezi sa njihovim uslugama.
Zašto je važno, posebno danas, razgovarati i o stvarima koje nisu isključivo poslovne?
Mnoga istraživanja, u pojedinim smo i mi učestvovali, ukazuju da je za bolje upravljanje zalaganjem zaposlenih, feedback kultura od izuzetnog značaja. Razgovor sa zaposlenima i razumevanje njihovih strahova u velikoj meri utiče na njihovo zalaganje na poslu, naročito danas. Ako je poslodavac u stanju da sasluša, razume i reaguje uvažavajući strahove i mišljenja zaposlenih, onda će sigurno sačuvati poslovanje a veoma verovatno i dalje razvijati. Te će krize, poput ove, više biti prilika za rast nego bilo šta drugo.
(Foto: Research by Nina Berezowski and Christiana Mitcheva)
Da li online komunikacija umanjuje produktivnost?
Ako druga strana nema priliku da odgovori, da da sugestiju, bilo da govorimo o zaposlenima, partnerima ili klijentima, svakako da može da umanji produktivnost. Pogotovo u ovoj sada situaciji, gde imamo dozu straha i ne znamo šta nas čeka.
Bitno je da sačuvamo ključni resurs svake kompanije – LJUDE. Ako uklopimo sve perspektive, kroz komunikaciju, onda možemo da nađemo i najbolja rešenja za sve, a naročito ovakve, krizne situacije.
Online komunikacija je ujedno i prilika da obavimo više razgovora ili da tokom jednog sastanka uključimo više ljudi. Daje nam priliku i da drugačije razmišljamo o realnoj potrebi da se pojedini sastanci uopšte održe, te može da podstakne optimizaciju dosadašnjeg načina rada.
Kakvu korist mogu da imaju vlasnici i zaposleni u preduzećima, ako bi više investirali u negovanje i razvoj kvalitetne komunikacije na poslu?
Odgovornost je i na jednima i na drugima skoro podjednaka. I zaposleni i poslodavci treba da žele da budu iskreni i otvoreni. Time dobijaju višestruko, jer je poslodavcu u interesu da više brine o zaposlenom u kojeg je investirao kako bi doneo što bolje rezultate kompaniji, a zaposlenom nije samo novac prioritet već je često mnogo važniji osećaj koji imaju dok borave na poslu. Da se osećaju uvaženi, poštovani, stručni i bitni za svoj tim i organizaciju.
Tokom ove krize čuo sam za mnogo različitih slučajeva. Recimo u jednoj kompaniji su većini zaposlenih, koji su imali službeni automobil, isti oduzeli zbog krize, a određen procenat ljudi otpušten. Da su pitali zaposlene, oni bi im rekli da bi pre pristali da su im umanjili platu na period od tri meseca za određen procenat nego da su im oduzeli automobile. Šta bi to značilo za poslodavca? Svakako bilo isplativije jer bruto umanjenje može da bude često više nego li troškovi jednog vozila na mesečnom nivou.
Poenta je otvoreno komunicirati i zajedno tražiti najbolje rešenje. Pojedine kompanije su to i prepoznale i dodatno zatražile podršku konsultanata, jer veruju da pogled izvan sistema daje vrednost i mogućnost bržeg razvoja.
